Epski pje­snik, li­ri­čar, afo­ri­sti­čar i mo­rač­ki le­le­kač Bran­ko Ba­to Kr­ko­vić ovo­go­di­šnji je do­bit­nik na­gra­de „Du­hov­ni voj­vo­da”, zva­nja ko­je se is­tak­nu­tim kul­tur­nim po­sle­ni­ci­ma do­dje­lju­je uz sa­gla­snost Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve. U du­hov­nog voj­vo­du Kr­ko­vić je „ina­u­gu­ri­san” na ma­ni­fe­sta­ci­ji „Ljet­nji da­ni kul­tu­re” u atom­skoj ba­nji Gor­nja Trep­ča kod Gor­njeg Mi­la­nov­ca. Nje­mu, kao kul­tur­nom za­slu­žni­ku ovo vri­jed­no pri­zna­nje će zva­nič­no bi­ti uru­če­no po­čet­kom sep­tem­bra u Su­to­mo­ru, na ju­bi­lar­noj dva­de­se­toj li­kov­noj ko­lo­ni­ji „Mor­ski pej­za­ži” u or­ga­ni­za­ci­ji Udru­že­nja rad­ni­ka – umjet­ni­ka Sr­bi­je.
Za „Dan” Kr­ko­vić ka­že da mu je to naj­dra­ža od svih na­gra­da ko­je je do­bio ši­rom Bal­ka­na, i to, ka­ko na­gla­ša­va, uto­li­ko pri­je što je va­tre­ni po­bor­nik brat­stva na­ro­da Sr­bi­je i Cr­ne Go­re.
– Još ka­da se to­me do­da da se ova na­gra­da do­dje­lju­je uz bla­go­slov Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, on­da mo­že­te mi­sli­ti ko­li­ko sam na nju po­no­san i ko­li­ko sam sre­ćan. Ko­li­ko god su nam na­met­nu­te vje­štač­ke me­đe one ni­ka­da ne­će bi­ti ba­ri­je­ra da ži­vi­mo za­jed­no, tra­je­mo i odo­li­je­va­mo svim vje­tro­vi­ma ko­ji nas ši­ba­ju. Pro­la­zi­le su ovim na­šim go­ra­ma sva­ko­ja­ke voj­ske i odav­de od­la­zi­le po­gnu­te gla­ve. Ta­ko će i ovaj glo­ba­li­zam ne­sta­ti. Na na­ma je da nje­gu­je­mo tra­di­ci­ju, za­jed­ni­štvo i sve ono što su nam u ama­net pre­ci osta­vi­li. Mi ne­će­mo Cr­no­gor­ca sa ne­kim na­ka­rad­nim iden­ti­te­tom, već onog opje­va­nog kao Sr­bi­na i ju­na­ka, ču­va­ra ča­sti i obra­za – na­vo­di Kr­ko­vić, ko­ji je do­bit­nik ve­li­kog bro­ja po­hva­la, za­hval­ni­ca, di­plo­ma, po­ve­lja, pla­ke­ta, zlat­ni­ka i me­da­lje „Haj­duk Velj­ko”.
Uve­li­ko pi­še po­e­zi­ju, sa­ku­plja i aneg­do­te. U pri­pre­mi je Rječ­nik ar­ha­ič­nih iz­ra­za na ko­me go­di­na­ma ra­di i do­sad je pri­ku­pio pre­ko šest hi­lja­da ri­je­či i to sa pro­sto­ra Drob­nja­ka, Usko­ka, Mo­ra­če, Ro­va­ca, Bra­to­no­ži­ća, Va­so­je­vi­ća i Ku­ča.
Po­red nje­ga, stva­ra­o­ce iz Cr­ne Go­re na pre­sti­žnoj ma­ni­fe­sta­ci­ji u atom­skoj Ba­nji Gor­nja Trep­ča pred­sta­vlja­li su i pje­sni­ci Mi­lo­van Mi­šo Ku­bu­ro­vić i Ra­do­mir Ča­vić.
– Iz­lo­žba sli­ka i knji­žev­no ve­če to­kom ko­ga je Kr­ko­vić pro­gla­šen za du­hov­nog voj­vo­du or­ga­ni­zo­va­ni su u čast Sve­tim vo­da­ma, ka­ko su se one sto­lje­ći­ma zva­le dok ni­je bio po­znat po­jam ato­ma, a od nje­ga ka­sni­je Atom­ska ba­nja – ob­ja­šnja­va Ra­doj­ko So­lu­jić, pred­sjed­nik Udru­že­nja rad­ni­ka – umjet­ni­ka Sr­bi­je.
Knji­žev­no ve­če u Gor­njoj Trep­či bi­lo je po­sve­će­no pre­mi­nu­lom pi­scu Mi­lu­ti­nu Mi­ja­i­lo­vi­ću, ro­dom iz ovih kra­je­va. Za­ni­mlji­vo je da su na tom li­te­rar­nom ča­su osim zva­nič­nih iz­vo­đa­ča uče­stvo­va­li i tu­ri­sti, od­no­sno banj­ski pa­ci­jen­ti, ko­ji su de­mon­stri­ra­li svo­je li­te­rar­no umi­je­će.M.Jo­va­no­vić


Uli­cu u Moj­kov­cu na­zva­ti po Ra­do­va­nu Be­ći­ro­vi­ću Tre­bje­škom

Uz po­dr­šku gu­sla­ra iz ve­ći­ne cr­no­gor­skih dru­šta­va, Kr­ko­vić je pro­šle go­di­ne upu­tio za­htjev vla­sti­ma u Moj­kov­cu da jed­na uli­ca u tom gra­du po­ne­se ime ep­skog bar­da Ra­do­va­na Be­ći­ro­vi­ća Tre­bje­škog, čo­vje­ka ko­ji je opje­vao sve zna­čaj­ne do­ga­đa­je od Ko­sov­ske do Moj­ko­vač­ke bit­ke, i vla­da­re od kra­lja Bo­di­na do kra­lja Alek­san­dra Ka­ra­đor­đe­vi­ća.
– Na ža­lost, pred­log ni­je pro­šao iako je Tre­bje­ški svo­jim sti­ho­vi­ma ovje­ko­vje­čio Moj­ko­vač­ku bit­ku i smje­stio je u vječ­nost. Nje­go­ve pje­sme će se pje­va­ti dok se bu­du gu­sle slu­ša­le. Nad­ži­vje­će Ra­do­van ovo vri­je­me i ma­le lju­de u nje­mu – po­ru­ču­je Kr­ko­vić.